Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Do­bro je po­zna­to da je ''go­spo­dar'' još od sre­di­ne de­ve­de­se­tih, ka­da je pr­vi put po­sje­tio Va­šing­ton, mno­go uva­ža­van i hva­ljen u za­pad­nim cen­tri­ma mo­ći. Raz­lo­zi za­što su ga ''ci­je­ni­li'' do­bro su po­zna­ti: sta­vio se u slu­žbu ostva­ri­va­nja ame­rič­kih neo­i­mpe­ri­ja­li­stič­kih in­te­re­sa na ovim pro­sto­ri­ma. I u nje­go­voj ''dr­ža­vi'' (ri­ječ je o vla­sni­štvu) po­li­tič­ki sled­be­ni­ci (pri­vr­že­ni­ci, po­da­ni­ci) ga obo­ža­va­ju, di­ve se nje­go­voj ''dr­žav­nič­koj mu­dro­sti'', nje­go­vim iz­u­zet­nim ''spo­sob­no­sti­ma za bi­znis'', nje­go­vom umi­je­ću da se iz­vu­če iz si­tu­a­ci­je iz ko­je se dru­gi ne iz­vla­če, nje­go­vim ve­za­ma sa ne­ka­da­šnjim svjet­skim po­li­ti­ča­ri­ma Klin­to­nom, So­la­nom, Ol­brajt i mno­gim dru­gim bje­lo­svjet­skim moć­ni­ci­ma. Po mi­šlje­nju ''ana­li­ti­ča­ra'' i gra­đa­na in­te­re­sno ve­za­nih za nje­ga, on je ve­li­ki po­li­ti­čar s ha­ri­zmom, vi­zi­o­nar, stra­teg. Po­šao je u su­sret vre­me­nu- etap­no je vo­dio Cr­nu Go­ru u ''ne­za­vi­snost'' da bi je učla­nio u NA­TO i okre­nuo pro­tiv Ru­si­je.
Da je ovo di­vlje­nje i obo­ža­va­nje no­vog ''go­spo­da­ra'' po­pri­mi­lo ne­vje­ro­vat­ne raz­mje­re, svje­do­či i is­tra­ži­va­nje po­vo­dom de­ce­ni­je ob­no­ve ''ne­za­vi­sno­sti'' ko­je je oba­vi­la agen­ci­ja Ip­sos.
''Pro­sje­čan cr­no­gor­ski gra­đa­nin upi­tan ko­ju oso­bu iz pro­šlo­sti ili sa­da­šnjo­sti sma­tra naj­bo­ljim pred­stav­ni­kom vri­jed­no­sti na­ro­da u Cr­noj Go­ri- naj­če­šće se opre­dje­lju­ju za Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, a na­kon nje­ga sli­je­de J. B. Ti­to i Mi­lo Đu­ka­no­vić''. Iza no­vog ''go­spo­da­ra'' su i sta­ri cr­no­gor­ski su­ve­ren knjaz i kralj Ni­ko­la, Mar­ko Mi­lja­nov i, za­mi­sli­te, Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski. Is­tra­ži­va­nje me je pod­sta­klo da dam ne­ko­li­ko pred­lo­ga.
1.S ob­zi­rom na ''isto­rij­ske za­slu­ge'' Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za ob­no­vu ''ne­za­vi­sno­sti'' Cr­ne Go­re i ima­ju­ći u vi­du nje­go­vu ogrom­nu po­pu­lar­nost (pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma agen­ci­je Ip­sos), pred­la­žem da se u iz­mje­na­ma Za­ko­na o dr­žav­nim od­li­ko­va­nji­ma i pri­zna­nji­ma ko­je su do­sta­vlje­ne u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, a na ini­ci­ja­ti­vu pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, po­slov­ni­kom Skup­šti­ne od­re­de no­va pra­vi­la u obra­ća­nju pre­mi­je­ru. Bu­du­ći da Mi­lo od 1991. (ka­da je 18. fe­bru­a­ra iza­bra­na pr­va vla­da u vi­še­stra­nač­kom par­la­men­tar­nom ži­vo­tu u no­vi­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re), pa sve do da­nas upra­vlja Cr­nom Go­rom kao svo­jim fe­u­dom, da mu se do­di­je­li zva­nje go­spo­da­ra. Da­kle, uz pre­mi­je­ra tre­ba mu pri­do­da­ti i ovu sred­nje­vje­kov­nu funk­ci­ju, kao oli­če­nje nje­go­ve ni­čim neogra­ni­če­ne mo­ći. Slič­no sta­rom go­spo­da­ru knja­zu i kra­lju Ni­ko­li, i on bi se pot­pi­si­vao Mi­lo I,pre­mi­jer i go­spo­dar Cr­ne Go­re. Sta­ri go­spo­dar se po­zi­vao na mi­lost bož­ju, što no­vi su­ve­ren ni­je u mo­guć­no­sti- ka­že da je ate­i­sta, a šta je bio po­čet­kom de­ve­de­se­tih po­zna­to je sa­mo ta­da­šnjim nje­go­vim naj­bli­žim sa­rad­ni­ci­ma..Da­kle, pot­pis bi gla­sio: ''Mi, Mi­lo I, po mi­lo­sti stra­nih ga­zda, pre­mi­jer i go­spo­dar Cr­ne Go­re''.
2. Zva­nje go­spo­da­ra Cr­ne Go­re Mi­lo I za­dr­ža­va sve dok je pri­su­tan u po­li­tič­kom ži­vo­tu- ni­je bit­no da li će bi­ti pre­mi­jer ili pred­sjed­nik dr­ža­ve. I bez dr­žav­nih funk­ci­ja on je go­spo­dar- moć je neo­dvo­ji­va od nje­ga. Me­đu­tim, za­ko­nom tre­ba pre­ci­zi­ra­ti da uko­li­ko se Mi­lo I po­sve­ti bi­zni­su i ba­ta­li ba­vlje­nje po­li­ti­kom ili, pak, što je bar za­sad ma­lo vje­ro­vat­no, na­pu­sti Cr­nu Go­ru i po­đe (kao i sta­ri go­spo­dar s di­je­lom vla­de i svo­je ka­ma­ri­le) u eg­zil, ti­tu­la go­spo­da­ra mu se od­u­zi­ma, pro­vje­ra­va se ''bo­gat­stvo'' ste­če­no ''po­šte­nim ra­dom'' i shod­no za­ko­nu utvr­đu­je se da li je i ko­li­ko ''ošte­tio'' Cr­nu Go­ru.
3. Po­sla­ni­ci DPS-a i par­ti­ja ko­je su u ko­a­li­ci­o­noj tzv. pre­la­znoj vla­di obra­ća­li bi mu se ri­je­či­ma ''mi­lo­sti­vi pre­mi­je­ru- go­spo­da­ru'', mo­gu, a ne mo­ra­ju da po­mi­nju Nje­go­vo ve­li­čan­stvo. Bi­ti u mi­lo­sti pre­mi­je­ra – go­spo­da­ra, to jest bi­ti nje­gov pri­ja­telj od po­vje­re­nja zna­či mno­go: ni­ko ih ne­će pi­ta­ti za ''bi­znis'' ko­jim su se ba­vi­li ili se ba­ve, ni­ti za po­ri­je­klo imo­vi­ne... A to zna­či - ži­vje­će u mi­ru, bez stra­ha od Ivi­ce i ma­ri­ce, si­gu­r­ni da ne­će do­ži­vje­ti sud­bi­nu bak­su­znog Sve­to­za­ra, to jest da će im bi­ti su­đe­no kao vo­đa­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
4. Opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci (bor­be­ni dio opo­zi­ci­je) obra­ća­li bi se po po­tre­bi pre­mi­je­ru kao što su to ne­dav­no ura­di­li, s tim da i pre­mi­jer –go­spo­dar ima pra­vo da uz­vra­ti na svoj na­čin. (Sa spi­ska za­bra­nje­nih ri­je­či tre­ba bri­sa­ti ter­mi­ne ''lo­pov'' i ''kre­te­ni''.)Me­đu­tim, skup­štin­skim po­slov­ni­kom tre­ba stro­go za­bra­ni­ti za­li­je­ta­nje, iz­la­že­nje iz po­sla­nič­kih klu­pa, a i pre­mi­jer- go­spo­dar ne bi smio da na­pu­šta skup­štin­sku go­vor­ni­cu. I obo­stra­no skan­di­ra­nje tre­ba vre­men­ski ogra­ni­či­ti i pred­vi­dje­ti sve što je po­treb­no sa­mo da ne bi, ka­ko su to go­vo­ri­li sta­ri Cr­no­gor­ci, ''do­šlo do ša­kah''.
Ubu­du­će ni ja ne­ću ko­ri­sti­ti ri­je­či ''no­vi go­spo­dar'' ( pod na­vod­ni­ci­ma)- ma­da se, pri­zna­jem, s ti­me te­ško mo­gu po­mi­ri­ti. E, bre, sta­vi­še ga Ip­so­so­vi is­tra­ži­va­či na tre­će mje­sto- po­sli­je Nje­go­ša i Ti­ta. Za­hva­lju­ju­ći ''isto­rij­skim za­slu­ga­ma'' i ''ve­li­či­ni svo­je lič­no­sti'' na­šao se is­pred vla­di­ke Da­ni­la, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, sta­rog go­spo­da­ra i mno­gih slav­nih lič­no­sti iz isto­ri­je Cr­ne Go­re.